U zahuktaloj izbornoj trci za predsednika FIFA navijam za Luisa Figa.

Gledao sam jednu emisiju u kojoj je gostovao i Vojislav Šešelj.

Jedan od tri ključna faktora ljudske realizovanosti je da se čovek bavi i živi od posla koji voli i za koji je talentovan.

Super je, evo privodim kraju pripreme za objavu mog prvog romana, ko zna, možda i jedinog.

Često se u sredstvima javnog informisanja može čuti sintagma "mali čovek".

Sve teže mi je da pišem za 021.

Negde sam pročitao da je 1977. godina bila najbolja godina u SFRJ po pitanju makroekonomskih veličina.

Sličnosti između njujorškog Tajma (Time) i beogradskog Vremena su te što su im isti nazivi, što su oba lista nedeljnici i što biraju ličnost godine.

Premijer reče da je Srbija zvezda u usponu.

Rasprava o budžetu je ukazala da nema na svetu tog budžeta koji bi nam pomogao da imamo uljudno zasedanje Skupštine.

Svaka vladajuća većina čini istu grešku.

Nakon što je načinila nonsens u istoriji srpskog demokratskog parlamentarizma, demonstrativno napuštajući predsedavanje Skupštinom, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković je na sebe skrenula opštu pažnju.

Moj prošlonedeljni tekst je u jednom trenutku volšebno nestao sa jedne društvene mreže.

Ne znam koji će junak na kraju spasiti Srbiju od raznih neobavezujućih rezolucija i ko će na kraju biti taj koji će svetskim njuškama objasniti da mi nismo ekipa za ponižavanje, ali znam da je poniženje svuda oko nas.

Premijer je opet ekskluzivno gostovao na RTS-u.

Od svih najava - ušteda po osnovu javnih nabavki, "Beograd na vodi", čipovi, jeftini stanovi, "Tenis", "Mercedes", rezervni delovi... - prva najava koja se ostvarila naziva se Vojislav Šešelj.

Zamislite nekog tipa koji 6. oktobra 2000-te, nakon vrele revolucionarne noći, u nekom društvu, izgovori sledeće:

Najpre je procenat nezaposlenih bio 25%, zatim se volšebno spustio na 21%, a negde sam ovih dana pročitao da je 17,1%.

Ušao je Težak Čovek u salu, a na noge lagane je ustala vladajuća većina i aplauz je bio snažan i trajao je dugo, kako i priliči svim sledbeničkim aplauzima.

"...Advokatura zapravo predstavlja kamen oko vrata sistema, jer advokati samo prave troškove državi ili protivnoj strani, pošto sudije donose odluke o troškovima bez ikakvog dokaza o stvarnim troškovima zastupanog lica, na šta ih obavezuje čl. 266 ZKP i čl.151 ZPP".